Par dana je već prošlo od kako našom prestonicom,pored nekog cudnog gripa koji sam nikakvim čudom uspela da zaradim,vlada košava.Koja subjektivno podseća na uragan.Al to i nije toliko važno jer sam ja zbog prvog vladaoca osuđena na kućnu atmosferu.Jedinu razliku izmedju bez vetrenog dana u kući i onog praćenog vetrom čini zvuk roletna koje se tresu i prozora koji škripe preteći da se otvore pri nekom jačem naletu.Ali verujem da sam srećnica sto ne moram da trpam kamenje u džepove ne bi li se dokopala radnog mesta bez da na putu do istog završim u Kanzasu,ili to beše Oz.
E sad nesrećniji deo neizlaska iz kuće je konstantna dokolica.U prvih par dana sam zaista ruku na srce uspela da se propisno naspavam.Bilo je zaista divno za promenu ne iskakati iz kreveta,navlačiti na sebe pola sadržaja ormana i izletati na kijamet.Često sam tako natrontana izlazila na ulicu i dok sam se trudila da promašim po koju baru razmišljala sam o tome da ako se sad okliznem i padnem kolike su šanse da neću osetiti apsolutno ništa.Možda bi samo odskočila kao neka loptica na koju uzgred i podsećam sa svim tim stvarima na sebi.
Vraćamo se na dokolicu.Nažalost ili na veliku sreću u glavnom sam prezauzeta poslom da bi imala vremena da se posvetim gledanju televizije,došla sam u stadijum da svaki slobodan trenutak koji je inače veoma malo koristim za spavanje.Televizor je tako ispao iz moje svakodnevnice kao i bilo kakve informacije o stanju u zemlji ili svetu.Što se mene tiče ceo svet je mogao da ode dovraga dokle god je moja,sad već rutina,ne okrnjena.Jedine informacije na koje sam još obraćala pažnju su one o vremenskim prilikama,mada su i meteorolozi zbog klimatskih uslova,globalnog zagrevanja ili čega već postali slični Milanu Tarotu pa sam i od njih digla ruke i uglavnom se vodim izlaskom na terasu kao jedinim merodavnim prognozivačem.
I dolazimo do toga da kada sam konačno upalila TV imam šta i da vidim,znamenite ličnosti srpske scene vade zavejane ljude iz kolona automobila u nekoj vukojebini.Slušajući reportažu imala sam osećaj da mi neko lupa ničim izazvane i totalno neočekivane mentalne šamare.Posle prvobitnog šoka i neveri
